Поглед на стари град и реку Дунав
Београд је један од најстаријих градова у Европи и, поред Атине, највећа урбана целина на Балкану. Београд је главни град Србије, са око 1 732 000 (по попису становништва из 2011. год). Има прворазредни саобраћајни значај, као значајно друмско и железничко чвориште, атакође и међународно речно и ваздушно пристаниште и телекомуникацијски центар. Простире се на 3,6 % територије Србије, у њему живи 15,8% становништва Србијеи ради 31,2% свих запослених у Србији.
Београд као Сингидунум, “град Сингâ”, дачког племена које су у III веку пре Христа наследили Келти као господари насеља у области данашње Звездаре и Вишњице. Као „Бели град“, како су га назвали у VI и VII веку досељени Словени, док првописано сведочанство о граду са именом „Београд“ потиче већ из 878. године.
Београдска тврђава
Данашњи комплекс Београдске тврђаве, као својеврстан музеј бурне историје града, састоји се из Горњег града, Доњег града и парка Калемегдан, који је до XIX века представљао брисани простор испред бедема накоме је требало дочекати наступајућег непријатеља – отуда и његов турскиназив: кале – тврђава и мегдан – поље.
Београд на води – нови, модерни део града
Београд као лука, као пристаниште на ушћу Саве у Дунав, за кога Константин Филозоф пише да је то онај загонетни библијски Фисон (Постање 2,11) – један од четири рајске реке. Дунав Београду доноси Штраусову инспирацију са духом Средње Европе, док Сава чуватајне аласа и боема Дерока и Мике Аласа, проживљавајући са својим сплавовиманеко ново време.
Са мостовима Београд није више само Балкан, он чини искорак ка Средњој Европи и постаје град који скупља искуства различитих култура. Уз помоћ мостова он добија Земун са Сремом, Панчево са Банатом.
Авала
Београд као споменик природе, чије зелено благо чине Калемегдан, Ташмајдан, Авала,Топчидер, Звездара, Кошутњак, Ада Циганлија. Усред шуме зграда, солитера и булевара налазе се и прави природни резервати као Ботаничка башта или Велико ратно острво.
Београд као велика породица која има свој празник, своју славу Спасовдан – дан Вазнесења Христовог који по хришћанском календару сваке године пада у различити датум,али увек у четвртак, четрдесет дана после Васкрса и десет дана пре Духова.
Храм Светог Саве
Београдски живот је заљубљивање и авантура, изласци, састанци и растанци, романтика и патетика, страст и младост, журба кроз саобраћајну гужву. Београд као павиљон уметности у коме се догађају ФЕСТ, БЕЛЕФ, БИТЕФ, Радост Европе, БЕМУС, Октобарски салон, Сајам књига као међународне смотре уметничког стваралаштва које је у свим политичким и друштвеним околностима Београду значило живот.
Кнез Михаилова уица
Београд као хришћански град у коме деспот Стефан Лазаревић подиже Богородичину цркву, записујући у повељи: “И дошавши, нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео. Саздах њега и посветих га Пресветој Богородици”. Своје градитељске и рушитељске трагове у историјском трајању Београда оставили су Келти, Римска и Византијска империја, средњовековна Угарска, Османско Царство, Хабсбуршка Монархија, Срби и „Југословени“. Његова “невидљива” историја тек има да се открива.
Београдски победник
Београд као сплет сокака, тамних уличица и лагума, калдрма и макадама, ограда и кућерака – старина које се понекад достојно не уважавају. Налазе се свуда, за многе неприметни, међу зградама и солитеима, булеварима и парковима и подсећају да је Београд некада био, поред утврђења, и варошица и варош и касаба.
Београд као старо које бежи од заборава и као ново коме се са радошћу стреми. Два пута у кратком времену трговима и улицама снегом покривеног, сада стварно “белог града” кроз ватромет одјекују речи које изражавају жељу и наду у бољу будућност. Нека се те жеље и наде и остваре – за срећну будућност БЕОГРАДА!
